Varaličarenje štuke na zatvorenim vodama

Lov štuke varalicom je svakako jedna od najatraktivnijih ribolovačkih disciplina kod nas. O varaličarenju štuke napisano je zaista mnogo, ali svaki ribolovac, iz sopstvenog iskustva, zaljubljenicima ove vrste ribolova može otkriti nešto sasvim novo. Razlog je što konkretna situacija na vodi uvek i zahteva nešto drugo, bilo da se radi o izboru varalica, ili da je u pitanju tehnika varaličarenja. Ipak ovom prilikom ne bih da govorim o lovu štuke do 1kg, mada je to na našim vodama, nažalost, najčešće izlovljavana težina. Uostalom, slobodno mogu reći da se o toj vrsti ribolova na sitniju štuku već  sve zna.

Ako poželim ostvarenje najskrivenijih ribolovačkih snova, čiji koreni zalaze u doba prvog varaličarskog štapa dospelog u moje ruke, onda je to ulov krupne štuke. Možda zato što je ona vrlo žilav i lukav borac, pa će iskoristiti svaku grešku, ili brzopletost ribolovca, da se oslobodi ponuđene varalice. Ta emotivna veza između reke i mene koja potiče iz najranije mladosti, a i stanje na našim vodama, mislim da mi daju  pravo na kritiku Savezne mere kojom je dozvoljen ulov štuke od 30cm. Smatram da primerke ispod 45–50cm, nijedan sportski ribolovac koji zaista voli da peca ovu ribu, ne bi trebao da uzima. O vraćanju ulovljenih riba nazad u vodu ne bih da pričam, jer za više od tri decenije, koliko aktivno pecam, na terenima koje sam obišao nagledao sam se svega i svačega.

        To "sve i svašta" čega sam se nažalost nagledao, uslovilo je da je krupnija štuka dosta proređena u našim rekama, pa se može naći još samo u dubljoj, ili teže pristupačnoj vodi. Prostori sa dosta granja, zarasli u travu, ili obrasli trskom i naravno zabačeni od glavnih puteva, idealna su mesta za lov kapitalnih štuka. Varaličarenje na takvim terenima ribolovcu donosi niz problema. Dešava se to da, kada konačno uspete da se probijete do neke od tih voda, utvrdite da je većina varalica koje ste poneli, na takvim terenima  neupotrebljiva. Odmah se zakače za trsku, travu ili u najgorem slučaju za granu. Dobro, zna se da većina varaličara na krupnu štuku peca sa strunom, a ima i spasilice, ali dok se bućka i trese po vodi zarad spašavanja zakačenih "favorita" krupniji primerci štuke će potražiti mirnije mesto. Reći ćete da samo treba promeniti mesto. Ali upravo tu i jeste problem. Iskustva koja sam stekao na Tamišu u mestima Sakule i Idvor, Moroviću, Kudrečkom jezeru, Bogatiću (Crne bare), Arkanju kao i ona sa severa Bačke sa Jegričke, reke Čika, Svetičeva, jezera Gunaroš, voda oko Bečeja i Temerina, itd..., govore da drugih mesta dobrih za lov nema previše i da je krupna štuka odavno potražila mirnije mesto. Uz to krupan komad  obično se dobija kad ste prvi na vodi, rano ujutro, ili predveče (čuveni večernji cug) i naravno uvek u tišini. To znači tamo gde prethodno nije bilo previše ribolovaca. Ova svoja, ulovima potkrepljena iskustva o lovu štuke, razmenjena sa iskustvima majstora ribolova sa kojima najčešće lovim na pomenutim terenima: Meleg Branjelom-Glišom, vlasnikom prodavnice Ribolovac iz Temerina i Novosađanima Ljubomirom Stambolijom-Ministrom i Ivanom Korhnerom, ugradio sam u spisak varalica, neophodnih za željeni ulov. Naravno, na samom početku već sam napomenuo da uvek postoji neki dodatni adut, u čemu i jeste draž ovog sporta. Ne reći baš sve. Uostalom svaki ribolovac će pronaći nešto samo svoje, drugačije od uobičajenih mamaca, a dokazano je na vodi, da sama promena često je i dobitna kombinacija. Znači svaka varijacija na temu, ne da je dozvoljena, već je i neophodna.

Pa, ne baš ukratko, jer štuka to zaslužuje, ovo bi bili moji favoriti za lov "zelene tigrice":

        Meps lusox broj 3. Ovaj leptir je univerzalna varalica i često je koristim bez olovnog otežanja. Tako ide dosta plitko, ima i širi rad, a to štuku ponekad dodatno iritira. Može da se vodi  dosta sporo, a prednost dajem krilcima zlatne boje.

        Rapala minnow spoon. Ova varalica je nezamenljiva u ekstremnim uslovima koji podrazumevaju mnogo granja, trave i trske. "Rapala" je trenutno ne proizvodi, pošto se retko kači (malo se kida ) pa kompanija verovatno ne zarađuje dovoljno na ovom modelu. Na tržištu su se, od pre otprilike godinu dana, pojavili kineski falsifikati, ali ja volim jedino stare dobre originale. To je razlog što ću izgleda morati da ih "kloniram" za sopstvene potrebe.

        Spinerbeit ili popularna suknjica, jedna je od mojih omiljenih varalica  kojom sam, pored štuke, uspešno lovio i basa na Bajskom kanalu i u Kupusini. Ovo je univerzalna varalica i može se koristiti i na čistom terenu kao i po "kršu". Moji omiljeni modeli su Excalibur, Bomber i naravno Glišine  ručno rađene varalice, za koje je on pravi majstor. Nijansi je bezbroj, a ja sam dobro prolazio sa varalicama žutih i crvenih boja.

        Kašike retko koristim jer na ovim terenima mnogo kače, ali sam prošle godine isprobao Lav MD kašiku sa zvečkom. Bila mi je interesantna jer je novi proizvod i prošle  sam godine imao uspešna iskustva sa ovom varalicom. Ima odličan rad i može da se vodi dosta plitko (obzirom da se radi o kašiki) što je dosta važno u nekim situacijama. Prednost dajem bakarnoj nijansi, a možete je obogatiti i raznim prizmatik folijama. Proizvodi i specifičan zvuk što dodatno iritira grabljivicu. Naravno da nijanse koje upotrebljavate određuje i prozirnost vode.

        Veliki mepsovi  su pravi izbor za lov kapitalnih primeraka. Većina ovih leptira je opremljena kićankama, a kombinacija sa slike "Meps Giant Killer" sa crno crvenom kombinacijom, po meni je nepogrešiva.

        I konačno vobleri!  Tu je izbor ogroman, ali ja, naravno, koristim isključivo svoje KZV rukotvorine. Na bistrim vodama obavezna dobitna kombinacija je model male štuke, uglavnom dvodelne i plivajuće. Ova varalica ponekad isprovocira i neaktivnu štuku, jer ta grabljivica ima svoju teritoriju i ne trpi "uljeze" iste vrste. Zato kad je sita i neaktivna ne napada kedere, ali drugu štuku,  manju od sebe sigurno će napasti. Kanibalizam kod ove vrste je veoma izražen. Kada je aktivna, imao sam uspeha sa modelom kedera sa srebrnim krljuštima (imitacija babuške i crvenperke). Upravo na taj model  ulovio sam ovu prelepu štuku sa slike. Naravno da je i dezen FT, zbog svoje lovnosti  neizbržan, pa i njega koristim.

        Ovo su samo neke od varalica na koje se uspešno lovi "Tigrica". Naravno da svako ima svoje adute, ali u svakom od nas proradi isti adrenalin kad vidi "raub" kapitalke,  ili talas ispod same površine koji prati varalicu. Kad mir u prirodi naruši prskanje vode, kad sve proključa i za ribolovca odjednom postane sve drugačije, a razlog svemu je ona "Esox Lucieus".

        A vi drage kolege po zajedničkoj nam ljubavi, baš zbog tog divnog  osećanja, bacajte uporno, prilazite tiho pravim mestima, odelom se stopite sa prirodom, često menjajte varalice (ako je moguće), isto mesto ispitujte iz različitih uglova. Varalice vodite lagano, tako da još uvek rade (zato i jesu najbolje one varalice koje rade na sporu vuču). I još nešto: Mepsovi i Veltikovi leptiri rade i kad se vuku nizvodno u takozvanim "upstream" zabačajima (uzvodni zabačaji). Krilo kod ovih leptira i pri najsporijem povlačenju pravilno radi i ne pada.

Ovo kazivanje ne bi bilo potpuno (mada to zaista nikada ne može biti), ukoliko ne pomenem nešto o ribolovu štuke iz čamca. Ovaj način ribolova, pod uslovom da je dozvoljen, omogućava pristup svim mestima i zabačaje iz svih uglova, što je ponekad presudno za uspešan ribolov.

Zamislite štuku koja je zauzela "busiju" uz obalu i zapazila vašu varalicu kako se sa sredine vode kreće pravo njoj u usta (što se najčešće dešava kod zabačaja sa obale). Pa naravno da će joj je to biti sumnjivo. Kederi se kreću uz obalu, u blizini granja, trske, ili nekog zaklona pogodnog za sklanjanje. Zato su zabačaji paralelni sa obalom obično dobitna kombinacija. Ali to ne mora biti pravilo, jer i samo dno ponekad diktira mogućnost ulova (ako su rupe na dnu, štuka je u njima pa će zgrabiti varalicu iznad sebe).

 Dakle, glavna prednost čamca je ta što možete bacati iz svih pozicija, a da ne govorim o tome da je to jedini način da  dođete do nekih mesta do kojih se drugačije i ne može doći.

Pravilo je da se mnogo ne lupa veslom niti da se ispuštaju varalice na dno čamca. Krupnija štuka odavno je naučila da ti zvuci donose opasnost. Možete čak sa kolegom normalno razgovarati, to nije opasno, ali lupkanja po čamcu donosi siguran neuspeh u lovu na krupnu štuku. Odaberite par, po vama najboljih varalica, zabodite ih na ivicu čamca i u tišini "obrađujte" odabrana mesta.

Ova iskustva koja sam sa vama podelio, neka su od iskustava koja sam stekao loveći štuku na vodama na kojima je upotreba čamca bila neophodnost. Nadam se da će i vama biti od koristiti

I na kraju, u svemu što volimo ne smemo uvek tražiti logičan smisao. Potrebno je samo pripremiti čula na iznenađenja koja priroda stvara svojim remek delima. Treba širom otvoriti oči i uživati dok gledamo u namćorasto oko, izbačenu donju vilicu iz koje vire kao žileti oštri zubi i vitko, dugo, šarama izrezbareno telo sa zlatno-srebrnim prelivima. Ista priroda svemu ovom dodala je i zašiljenu "njušku" i crvenkasto zadnje peraje  žutih ivica sa crnim pegama, pa riba kojoj je posvećena ova beseda, neodoljivo podseća na strelu. Štuka to i jeste, jer se poput strele "odapinje" na svoj plen i nepogrešivo ga pogađa. A želja svakog ribolovca je da taj plen bude baš njegova varalica.

To i želimo, da  vaše varalice, kolege ribolovci, postanu njen plen.

Tekst i foto: Zoran  Pantović - Kosta i Zorica Babić Pantović

design by taboo & Shicky, photoes by Zoran Pantović Kosta and re:Act